U zasadu topole klona B-229 (Populus deltoides Bartr. ex Marsh.), na zemljištu tipu fluvisol, varijetet dvoslojno sa fosilnim zemljištem na lesoaluvijumu reke Save, koji je osnovan pri razmaku sadnje 5×5 m, odnosno 400 stabala·ha^-1, nakon 8 godina od osnivanja primenjena je proreda selektivnog karaktera. U okviru kvadratnog rasporeda stabala izdvojena su fenotipski bolje formirana stabla u broju koji definiše proseĉni razmak stabala od 7×7 m, odnosno 204 stabla·ha^-1, i uklonjeni su im najznačajniji konkurenti. Takođe su uklonjena i neperspektivna stabla. Proredom, koja je imala karakter niske prorede, uklonjeno je 169 stabala po hektaru (45.3%), temeljnica je smanjena za 6.56 m²·ha^-1 (37.2%), a zapremina za 57.27 m³·ha^-1 (36.3%). Znaĉajno razdvajanje kolektiva doznačenih stabala i kolektiva preostalih stabala po elementima rasta stabala i zasada, kao i visinske i debljinske strukture ukazuje da se proreda značajno razlikovala od tipične šematske prorede. Vrednost potencijalne strukture sortimenata prorednog etata od 18.52 m³·ha^-1 trupca za rezanje II klase i 26.53 m³·ha^-1 celuloznog drveta omogućava pozitivan bilans u porećenju sa direktnim troškovima seĉe i privlaĉenja prorednog etata i većih troškova pošumljavanja pri većoj gustini (5×5 m) u poređenju sa razmakom 7×7 m, što ukazuje na opravdanost prorede sa ekonomskog aspekta.