Zaštićene oblasti u Srbiji zauzimaju 6% ukupne državne teritorije. Gazdovanje šumama u zaštićenim oblastima predstavlja kompleksan zadatak koji zahteva uzimanje u obzir ne samo ciljeva šumarstva nego i ciljeva zaštite prirode. Ove dve oblasti formulišu ciljeve kroz programske dokumente, a realizacija ciljeva se ostvaruje odabirom adekvatnih instrumenata. Instrumenti šumarske politike se dele na tri osnovne grupe regulativne, ekonomske i informacione. Regulativni instrumenti se odnose na pravila koja propisuju određene načine ponašanja i delovanja. U Srbiji postoji vrlo oskudna literatura vezana za zakonsku i drugu regulativu u gazdovanju šumama u zaštićenim oblastima. Cilj ovog rada jeste da pruži pregled programskog okvira gazdovanja šumama u zaštićenim oblastima u Republici Srbiji, i u tom smislu napravljena je detaljna lista pravne regulative, obuhvatajući zakone, pravilnike i uredbe, a takođe i stratešku dokumentaciju koja ima uticaj na sektore šumarstva i zaštite prirode, te je dat nacrt njihovog hijerarhijskog odnosa kao povezanosti različitih tipova pravnih akata.