Evropi nedostaju tržišta koja će pokretati inovacije. U tom kontekstu Evropska Unija (EU) je 2000. godine formulisala Lisabonsku strategiju koja naglašava potrebu za inovativnošću i kompetitivnošću evropskog tržišta sa ciljem da Evropa postane najrazvijenija ekonomija sveta. Kako bi se približila tom cilju EU je razvila koncept vodećih tržišta koji je u fokusu ovog rada. Poseban naglaskak je na tržištu obnovljivih izvora energije i tržištu održive gradnje. U okviru njih opisana je i uloga šumarstva odnosno održivog gazdovanja šumama u snabdevanju sirovinom kao i tehnološka platforma svih sektora baziranih na šumarstvu, kao veoma značajan governance-mehanizam koji povezuje interesne grupe iz privrede, nauke i državnog sektora u ostvarivanju zajednički formulisanih ciljeva. Ovi koncepti i inicijative su relevantni za Srbiju i Hrvatsku, kao države kandidate za članstvo u EU i kao potpisnice brojnih međunarodnih konvencija (npr. Kjoto protokola). U tom smislu ove dve zemlje rade na harmonizaciji nacionalnih sa EU legislativom i zato se u ovom radu bavimo i nacionalnim zakonskim okvirom, tačnije njegovim delom koji se odnosi na biomasu i održivu gradnju.