U radu se prikazuju elementi rasta i struktura dve sastojine bagrema generativnog porekla na zemljištu tipa černozem, podtip na karbonatnom eolskompesku u starosti 17 (OP-1) i 39 godina (OP-2). Obe istraživane sastojine su osnovane sa razmakom sadnje 3 × 1 m, odnosno sa 3333 stabala po hektaru. Po visinskim bonitetnim snopovima po Redei et al. (2014) sastojina stara 17 godina pripada III, a sastojina stara 39 godina IV bonitetu. U sastojini staroj 17 godina utvrđeno je 1889 stabala po hektaru, što je za 54% više od broja stabala po Redei et al (2014) za odgovarajući visinski bonitet, a u sastojini staroj 39 godina utvrđeno je 1600 stabala po hektaru, odnosno 132% više od broja stabala po Redei et al. (2014) za odgovarajući visinski bonitet. Veći broj stabala u odnosu na modelne sastojine uslovio je veću zapreminu po hektaru za 34% (OP-1), odnosno za 78% (OP-2), ali i veliku varijabilnost debljina i izraženo biološko diferenciranje stabala. Biološke klase, izdvojene na osnovu visina i međusobnog položaja krošnji, ukazuju da stabla zaostala u rastu (II i III biološki položaj) učestvuju sa 35.3% u sastojini staroj 17 godina i sa 58.3% u sastojni staroj 39 godina, što je posledica izostanka mera nege. U obe sastojine utvrđeno je 4.2-7% ukupnog broja stabala, sa prvim kvalitetom debla (67-133 stabla po hektaru). Nepovoljna debljinska struktura stabala I kvaliteta debla ukazuje na vrlo slabu tehničku iskoristivost stabala bagrema i ističe potrebu adekvatne nege sastojina bagrema na černozemu.