U radu su prikazani elementi rasta i strukture na dve trajne ogledne površine u mešovitoj kulturi euroameričke topole (Populus × euramericana (Dode) Guinier), klona Pannonia i bagrema (Robinia pseudoacacia L.), starosti 10 godina, osnovane na zemljištu tipa fluvisol, pri razmaku sadnje stabala topole od 5 × 5 m (400 stabala po hektaru) i međuredno sađenog bagrema pri razmaku 2.5 × 1.0 m (3600 stabala po hektaru). Na osnovu dominantnih i srednjih visina stabala na oglednim površinama utvrđeno je da se razlikuju za 3.7 m (H100), odnosno 4.3 m (hL), odnosno za jedan bonitetni razred. Na obe ogledne površine nalazi približno isti broj stabala po hektaru topole, 330-343, i bagrema, 2760-2800 stabala po hektaru. Na boljem bonitetu staništa stabla topole ostvarila su veće dominantne i srednje prečnike za blizu 5 cm, veću temeljnicu za 65% i dvostruko veću zapreminu po hektaru. Razlike u gornjim i srednjim visinama stabala bagrema su manje u odnosu na topolu (1.5-2.2 m), kao i razlike u srednjim i dominantnim prečnicima (0.6-1.1 cm), temeljnici (20%) i zapremini po hektaru (23%). Visinska i debljinska struktura, kao i visinske krive, ukazuju na dvospratnu izgrađenost, pri čemu je topola, u gornjoj etaži, a bagrem u donjoj etaži. Na boljem bonitetu staništa dolazi od intenzivnijeg diferenciranja stabala i zaostajanju u visinskom rastu većeg broja stabala bagrema u odnosu na slabiji bonitet. Rezultati ukazuju dana slabijem bonitetu, usled sporijeg rasta topole, podizanje mešovitih kultura topole i bagrema ima više opravdanja.