Kontinuirano praćenje stanja šuma je od velikog značaja za konstatovanje nastalih promena u šumskih ekosistemima i uzročno posledičnih odnosa između nastalih promena i faktora koji na utiču na stanje šumskih ekosistema. Početkom osamdesetih godina prošlog veka u Evropi je zbog pojave intenzivnog propadanja šumskih ekosistema bilo potrebno analizirati uticaj zagađenja vazduha na stanje šuma i u 1985. godini je pokrenut međunarodni program saradnje na proceni i praćenju efekata zagađenja vazduha na šume (ICP Forests). U radu su prikazani rezultati praćenja stanja krošnji stabala u periodu od 2004. do 2016. godine na parcelama prvog nivoa monitoringa uticaja prekograničnog zagađenja vazduha na šume u AP Vojvodini. Osmatranje stanja krošnji je vršeno na ukupno trinaest parcela. Pored toga procenjivan je i analiziran uticaj delovanja biotičkih i abiotičkih štetnih faktora na stanje krošnji stabala. Najizraženija oštećenja su utvrđena kod crnog bora i hrasta lužnjaka. Kod ovih vrsta je konstatovan nizak procenat stabala bez defolijacije, a zabeleženo je naročito kod hrasta lužnjaka, i sušenje stabala. Najpovoljnije stanje je utvrđeno za topolu i bagrem. Istraživanja su pokazala da biotički i abiotički štetni faktori značajno utiču na stanje krošnji stabala.