Ekosistemske usluge su relativno nov pojam u šumarstvu. Trenutna šumska praksa i dalje o nedrvnim šumskim proizvodima govori kao sekundarnim, kada koncept ekosistemskih usluga koji dolazi od FAO i istraživača ekosistemskih usluga izjednačava ekonomski značaj nedrvnih proizvoda i usluga koje šumski ekosistemi pružaju sa primarnim, tj. drvnom biomasom. Šumske ekosistemske usluge su samo jedan deo celokupnog konteksta ekosistemskih usluga, gde se mogu pojedinačno posmatrati i vrednosvati ekosistemske usluge livada, pašnjaka, stepa, močvara, pustinja, obala, mora, visokih planinskih vrhova itd.

Trenutno je najteži izazov procentiti realan ekonomski značaj diverziteta usluga i proizvoda koji šumski ekosistemi pružaju čoveku. U mnogim zemljama su ekosistemske usluge identifikovane, sistemski i društveno prepoznate, ali ekonomski aspekt, iako nimalo zanemarljiv, i dalje predstavlja veliki izazov za istraživače iz oblasti šumarstva i ekonomije na koji način da ih vrednuju, zaštite i harmonizuju njihovu naplatu na nivou šumskih uprava u zemlji.

Postoje mnoge inicijative da se šumske ekosistemske usluge definišu, profilišu i proceni njihova korist u kontekstu klimatskih promena širom sveta. Očigledne klimatske promene snažno utiču na promenjivost šumskih ekosistema na planeti, što dodatno otežava procenu ekonosmkog značaja šumskih ekosistemskih usluga svuda. Zbog toga je zaštita i očuvanje istih dodatna aktivnost na koju se mora obratiti pažnja kada se šumske ekosistemske usluge i dodatni proizvodi procenjuju i eksploatišu.

U ovom radu je po prvi put objašnjen koncept ekosistemskih usluga sa aspekta šumarstva i nacionalnih strategija adaptacija na klimatske promene FAO i određenih zemalja, koje su u sebi integrisale značaj zaštite šuma i racionalnog korišćenja njihovih ekosistemskih usluga i proizvoda. Na kraju rada je dat set preporuka za reformu šumarske političke prakse u skladu sa razmatranim principima i primerima dobre prakse vrednovanja (šumskih) ekosistemskih usluga.